OPIS DOGAĐAJA:
U periodu od avgusta 2014. godine do kraja januara 2015. godine, dnevni list I. objavio je niz tekstova u kojima su iznete neistinite i leziono podobne informacije o novinaru V.M. Između ostalog, pozivanjem na „obaveštene izvore" u tekstovima je navedeno da je V.M. „sebe izabrao za šefa RTS", „angažovao sve svoje veze u EU i medijima", da se „Tijanić prevrće u grobu" jer je V.M. „nanišanio njegovu fotelju", da „naručuje tekstove u kojima ga opisuju kao dobrotvora", da su vlasnici televizije na kojoj radi „nezadovoljni", te da bi trebalo da „do kraja septembra dobije otkaz". Osim toga, navedeno je i da „ima „padobran" od 3.100.000 evra", te da je „novinar bogataš" koji se na „sumnjiv način obogatio", i slično.
U cilju zaštite svojih prava, novinar V.M. je u svojstvu tužioca u zakonskom roku od 6 meseci od dana objavljivanja neistinitih informacija podneo tužbu Višem sudu u Beogradu protiv izdavača dnevnog lista I. i glavnog i odgovornog urednika D.J.V. Tužba je podneta radi naknade nematerijalne štete u vidu duševnog bola zbog povrede časti i ugleda.
VRSTA POSTUPKA KOJI JE VOĐEN:
Parnični postupak po tužbi podnetoj radi naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda
TOK I ISHOD POSTUPKA:
Tokom postupka, tuženi su osporavali tužbeni zahtev u potpunosti, pozivajući se na to da se objavljeni tekstovi bave pojavama i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, da su informacije istinite, kao i da deo iznetih informacija predstavlja mišljenje, odnosno lični javni stav urednika D.J.V. za koji ne može biti odgovoran.
S druge strane, novinar V.M. je u toku postupka istakao da je namera tuženih bila da ga lažno predstave javnosti kreirajući različite neistinite afere, kao i to da su ga neistinite informacije ozbiljno uznemirile i povredile mu ugled i čast.
Sud je u prvostepenoj presudi utvrdio da tuženi nisu dokazali da su informacije iznete u predmetnim tekstovima istinite, da u istima postoji odsustvo dobre namere novinara, te da je došlo do povrede časti i ugleda tužioca - novinara V.M. Tuženi su obavezani da tužiocu - novinaru V.M. solidarno isplate iznos od 250.000,00 dinara na ime nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, kao i troškove parničnog postupka. Osim toga, tuženi glavni i odgovorni urednik D.J.V. obavezan je da objavi presudu u dnevnom listu I, kao i u elektronskom izdanju ovih novina.
Na prvostepenu presudu tuženi su izjavili žalbu. Odlučujući po žalbi, Apelacioni sud u Beogradu, postupajući kao drugostepeni sud, preinačio je presudu u delu koji se tiče visine nematerijalne štete, te je dosudio tužiocu iznos od 100.000,00 dinara. Na ovaj način, postupak je pravnosnažno okončan.
NAPOMENE:
Kada neistinite informacije koje su podobne da povrede čast i ugled nekog lica iznose mediji, primenjuje se Zakon o javnom informisanju i medijima. Ovaj zakon predviđa kraće rokove za podnošenje tužbi, pa je tako rok za podnošenje tužbe za naknadu štete 6 meseci od dana objavljivanja spornih informacija. U ostalim slučajevima, primenuje se Zakon o obligacionim odnosima, te je rok za podnošenje tužbe za naknadu štete znatno duži - 3 godine od dana kad je oštećenik saznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, odnosno 5 godina od dana nastanka štete. Za više informacija o pokretanju parničnog postupka zbog povrede časti i ugleda pogledajte odeljak na naslovnoj strani Obrasci i uputstva - Krivični postupak.
*Iako je parnični postupak pravnosnažno okončan, a imena učesnika postupka obelodanjena u brojnim tekstovima u kojima se ovaj slučaj pratio, u ovoj studiji slučaja sva lica su označena inicijalima.