Protiv zamenice urednika agencije FoNet, saradnice Cenzolovke i članice Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamare Skrozze nedavno je vođena orkestrirana kampanja blaćenja, zbog manipulativnog tumačenja njene izjave iz emisije „Da sam ja neko” na TV N1.
Skrozza je tada, govoreći o Petom oktobru i smeni ozloglašene vlasti Slobodana Miloševića, rekla:
„Da je ta noć bila drugačija i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete.“
Vrh vlasti, televizije sa nacionalnom pokrivenošću, prorežimski tabloidi i analitičari pokušali su da predstave Skrozzinu izjavu kao poziv na nasilje i ubistvo, pre svega predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Višednevna orkestrirana hajka na Skrozzu je primer kako vrh vlast, prorežimski mediji i analitičari koordinisano iniciraju i vode kampanje protiv neistomišljenika, piše u analizi ovog slučaja koju je uradila Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF; Fondacija).
Fondacija je ovu analizu uradila da bi prikazala funkcionisanje koordinisanih kampanja na primeru hajke na Skrozzu.
U kampanji su učestvovali političari: predsednik Aleksandar Vučić, ministri Ivica Dačić, Dejan Ristić, Darko Glišić, Đorđe Milićević, savetnik premijera Predrag Rajić, poslanik Vladimir Đukanović, kao i brojni mediji: TV Prva, Pink, Informer, Politika, Alo, Večernje novosti…
Svi oni su izvrtali, manipulisali, učitavali sve ono što im je potrebno za jednu ogavnu kampanju. Mediji su potom na to dodali ogromne zapaljive naslove, optužujući novinarku za pozivanje na nasilje i ubistva, a vrh vlasti je ponavljao njihove laži.
Sam početak kampanje pokazuje da ja ona unapred osmišljena.
Fondacija je u analizi otkrila kako su u svega dvadesetak minuta, pošto su na Pinku ministar Ivica Dačić i voditelj jutarnjeg programa Predrag Sarapa dali znak da je „strela odapeta“, priču preuzeli i raširili portali prorežimskih tabloida, u identičnom obliku a svako je potpisujući kao sopstveni tekst.
„Pošto ovakve kampanje očigledno polaze iz državnog vrha, teško je očekivati reakcije državnih organa kojima će se sprečiti ili adekvatno sankcionisati oni koji pokreću i sprovode kampanje protiv neistomišljenika u Srbiji”, jedan je od zaključaka SĆF analize. Regulatorno telo za elektronske medije je, očekivano, ćutalo.
Dačiću se sinoć javilo
Iako su pojedini mediji – pa i Cenzolovka – kao početak napada na Skrozzu naveli prilog u Dnevniku TV Pink ili naslovnu stranu Informera, SĆF otkriva da je kampanja počela istog dana, ali nešto ranije – 29. avgusta u jutarnjim časovima.
Tada je u emisiji Novo jutro, između 9 i 10 časova, kod voditelja Predraga Sarape, gostovao ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Sarapa je tada, otkriva Fondacija, pokrenuo temu pretnji ubistvom i postavio pitanje Dačiću u vezi sa Skrozzinom izjavom – od pre skoro dva meseca. I eto lepe koincidencije, Dačić, prijatno iznenađen, kaže da mu je za nju eto baš „sinoć neko javio”.
Odmah potom hajka protiv Skrozze kreće i u prorežimskim medijima.
„U samo deset minuta, na portalima Informera, Aloa i Večernjih novosti pojavljuju se tekstovi sa identičnim naslovom ‘Vučića je trebalo ubiti još u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine!‘, kao i sa istim podnaslovom u kome se Skrozza naziva ‘opozicionom novinarkom‘ koja je ‘indirektno poručila da je ljude iz vlasti trebalo pobiti tokom prevrata 5. oktobra’.“
Deset minuta kasnije, u neznatno izmenjenoj formi i s drugačijim naslovom, i dnevni list Politika je na svom portalu poželeo da piše baš o toj izjavi Skrozze s početka juna.
„Ni u jednom od ovih članaka nije potpisan autor, a svaki medij je kao izvor naveo – sebe”, piše u analizi.
REM ĆUTI, MINISTARSTVO UČESTVUJESlavko Ćuruvija fondacija navodi da su, tokom kampanje protiv Tamare Skrozze, televizije prekršile niz obaveza iz medijskih zakona i pravilnika REM-a, tako što voditelji i novinari nisu potpuno i tačno informisali javnost, niti se ograđivali od manipulativnih tvrdnji svojih sagovornika koje su teško optuživale novinarku. Novinari nisu ukazivali na kršenje ljudskih prava, niti su poštovali pravilo druge strane i omogućili Skrozzi da se o ovoj temi izjasni, piše u analizi. U ovom slučaju, iako je zadužen za regulaciju televizijskog sadržaja, REM nije reagovao na ove prekršaje, ili – ukoliko jeste – to nije transparentno objavilo i o ishodu obavestilo javnost, kaže SĆF. Ni na problematičan sadržaj u novinama nije reagovalo nadležno telo – Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, koje bi moralo da inicira postupke protiv novina i portala zbog prekršaja zakona. „Međutim, u slučaju Tamare Skrozze, ovo ministarstvo odabralo je da saučestvuje u koordinisanoj kampanji”, navodi se u analizi. |
Televizije i tabloidi
TV Pink, koja ima dozvolu za emitovanje s nacionalnom pokrivenošću, prema analizi, učestvovala je u sva četiri dana kampanje protiv Skrozze – kroz priloge u nacionalnim dnevnicima i emisije jutarnjeg programa.
Prvog dana kampanje u centralnom Nacionalnom dnevniku, sagovornik Pinka, urednik i vlasnik Informera Dragan J. Vučićević predstavio je Skrozzinu izjavu kao pretnju Vučiću i njenu želju da se „ovde sprovodi ono što su neki sprovodili ’44-’45”.
Nije poznato da je Regulatorno telo za elektronske medije išta od ovog zainteresovalo.
Sutradan gotovo polovinu naslovne strane Informera zauzela je ova tema.
Naslovnu stranu „činili su nadnaslov ‘Tajkunski mediji žale što nije bilo građanskog rata’, veliki naslov ‘Skroza: Vučića je trebalo ubiti još u oktobru 2000’, tvrdnja da je Skrozza izjavila da je ‘tokom tzv. Petooktobarske revolucije trebalo napraviti pokolj i da bi danas sve bilo drugačije da su tada likvidirani Aleksandar Vučić i još neki ljudi’ i fotografija Skrozze i Aleksandra Vučića.”
Pinku nije bilo dosta isticanja kao predvodnika kampanje, pa je, kroz temu pretnji predsedniku, i narednog dana nastavio u Nacionalnom dnevniku.
Za potrebe tog priloga – u delovima kada novinarka Pinka govori o pretnjama i govoru mržnje upućenim predsedniku – kao pokrivalice su korišćeni kadrovi iz Skrozzinog gostovanja, piše Fondacija i dodaje da je takvom montažom Pink nametao utisak da Skrozza saučestvuje u pozivanju na linč predsednika.
„Ovu nameru TV Pink dodatno potkrepljuje izjava sagovornika Darka Glišića, predsednika Izvršnog odbora Srpske napredne stranke i ministra za javna ulaganja, koji Skrozzinu izjavu interpretira kao poziv na ‘fizičku eliminaciju političkih protivnika’”, navodi se u analizi.
Na TV Prva, koja takođe ima nacionalnu pokrivenost, savetnik premijera Predrag Rajić ocenio je Skrozzinu izjavu kao „normalizaciju nasilja”.
REM nije ocenio ništa.
Hajku je nastavio i portal Informera, tekstom u kome manipuliše izjavom profesora u penziji Radeta Veljanovskog, koji je podržao Skrozzu gostujući na TV Nova S pod naslovom: „Veljanovski: To što je Tamara Skroza poručila da je 5. oktobra trebalo ubiti Vučića je sasvim normalno i to mislimo mnogi mi iz opozicije!“
Ova tema je sutradan bila na naslovnoj strani Informera.
Među sagovornicima prorežimskih medija bili su političari, ali i analitičari naklonjeni vlasti. U hajci su, prema analizi SĆF, zdušno i sa puno elana učestvovali i voditelji i novinari.
„Kršeći profesionalne standarde i zakonske obaveze, mediji su tokom ova četiri dana koristili zapaljivu retoriku kojom su, potpomognuti izjavama predstavnika vlasti i analitičara, direktno uticali na kreiranje negativne slike o Tamari Skrozzi, čime su potencijalno mogli da ohrabre širu javnost da nastavi napade i time ugrozi njenu bezbednost”, piše u analizi Fondacije.
Dokazivanje ministara i funkcionera
U hajci na Skrozzu istakli su se posebno predstavnici državnog vrha, što kroz medije, što pišući saopštenja.
Oni su, piše Fondacija, nastavljali i razrađivali „tvrdnje tabloidnih medija, kroz tumačenje izjave Tamare Skrozze i optuživanje novinarke za pozive na nasilje i ubistva” i tako „iskoristili svoje pozicije moći za javnu diskreditaciju višestruko nagrađivane novinarke”.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, u saopštenju koje je potpisao ministar Dejan Ristić, protumačilo je Skrozzinu izjavu kao da je „implicitno izrazila žaljenje” zbog toga što tadašnji pojedini državni zvaničnici „nisu lišeni života”.
„Na ovaj je način Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, na čelu sa ministrom Ristićem, stalo na stranu tabloida i u saglasju sa njima manipulisalo i proizvoljno tumačilo izjavu Tamare Skrozze, s ciljem diskreditovanja i lažnog optuživanja novinarke. Istovremeno iz Ministarstva potpuno zanemaruju očigledne neistine iznete u prorežimskim medijima i njihovo neprofesionalni izveštavanje”, piše Fondacija.
Koalicija za slobodu medija je zbog ovog saopštenja tražila od ministra Ristića da podnese ostavku.
Tu, međutim, nije kraj učešću političara u hajci na Skrozzu.
U jutarnjem programu Pinka su se, nakon Dačića, Skrozzinom izjavom bavili ministar bez portfelja Đorđe Milićević, narodni poslanik Vladimir Đukanović i ministar za javna ulaganja Darko Glišić.
Milićević je označio Skrozzu kao nekog ko „radi za interese drugih, a protiv interesa Srbije”, dok ju je Đukanović svrstao u „jedan deo te takozvane lažne elite”, koja se „zalaže da sve one koji drugačije misle treba pobiti”. Darko Glišić ocenio je njenu izjavu kao „vrlo opasnu”, piše u analizi.
Kampanji se pridružio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tokom obraćanja javnosti izjavio da misli da je „Skrozza u pravu” i da je „trebalo da ga ubiju”, čime je pokazao da i on misli kako je ona to izjavila (Vučića, da ponovimo, Skrozza nije ni pomenula). Vučić je kasnije, kada su reagovali Reporteri bez granica, rekao kako on nije učestvovao u kampanji protiv novinarke.
Takvim narativom funkcioneri su uticali na kreiranje negativnog odnosa javnosti i prorežimskih medija prema Skrozzi, piše u analizi i dodaje da su time doprineli širenju i pogoršanju kampanje koja je protiv nje vođena, a posledično i ugrožavanju njene bezbednosti.
Fondacija zaključuje da je kraj kampanje protiv Skrozze „koincidirao sa podrškom velikog dela domaće javnosti i važnih aktera međunarodne zajednice, mada se ne može utvrditi njen stvaran uticaj na prestanak hajke”.
Cela analiza je dostupna OVDE.
Tekst prenet sa portala Cenzolovka.
Autorka: Dejana Cvetković