Odgovore donosi Izveštaj za Srbiju, koji je tim Građanskih inicijativa načinio u sklopu analize koju su sprovele članice i istraživači Balkanske mreže za razvoj civilnog društva i objedinili pod nazivom “Od ućutkivanja do osnaživanja: Regionalni odgovor na SLAPP tužbe na Zapadnom Balkanu”.
Izveštaj za Srbiju donosi pregled postojeće pravne regulative i propisa, kao i procenu uticaja SLAPP tužbi na aktiviste i medije. Takođe, prikazano je i nekoliko studija slučaja. Cilj je da se kroz rasvetljavanje mehanizama na kojima te tužbe počivaju – prvo omogući njihovo lakše prepoznavanje u praksi, a potom i da se utiče na svest o tome koliko je važno donošenje SLAPP zakonodavstva u Srbiji. U Izveštaju su obrađene i taktike i strategije kojima se služe tužioci i tuženi, a date su i preporuke za suočavanje sa izazovima.
Izveštaj je dostupan na srpskom i na engleskom jeziku.
Podsetimo: Slapp tužbe, zloupotrebljavajući pravo na sudsku zaštitu, koriste moćnici, uglavnom političari, javni službenici i sve češće privatne kompanije bliske vlasti, kako bi zastrašili i ućutkali javne kritičare uvlačeći ih u dugotrajne i finansijski iznurujuće pravne postupke. Mete su novinari, aktivisti, uzbunjivači, branitelji ljudskih prava.
Imajući u vidu činjenicu da se radi o pojavi koja u Srbiji još uvek nije zakonski regulisana, i da sudovi ne vrše identifikaciju postupaka po tom kriterijumu – pouzdan broj SLAPP tužbi u Srbiji nije poznat. U godišnjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu, u delu koji se odnosi na slobodu izražavanja, konstatuje se da je došlo do porasta broja tužbi koje imaju SLAPP karakter a usmerene su prema novinarima i medijima u Srbiji. Navedeno je da takve tužbe naročito podnose pripadnici nacionalnih i lokalnih organa, da iste mogu proizvesti efekat odvraćanja, uključujući i autocenzuru, kao i da se preko njih vrši pritisak i na finansijske i na kadrovske kapacitete medija. Tokom 2023. godine došlo je do značajnog, i zabrinjavajućeg, porasta SLAPP tužbi podnetih protiv branitelja ljudskih prava. Kako je u izveštaju navedeno, postupke su najčešće pokretali članovi nacionalnih i lokalnih vlasti.
U avgustu 2023. godine Mreža organizacija udruženih u borbi protiv SLAPP tužbi u Evropi – CASE koalicija (Coalition Against SLAPPs in Europe) objavila je izveštaj sa ažuriranim podacima o broju postupaka koji imaju SLAPP karakter. Srbija se toj listi našla na desetom mestu.
Tekst prenet sa portala Građanske inicijative.