Policija je brutalno pretukla jednog demonstranta na julskim protestima pre četiri godine i taj snimak brzo se našao na društvenim mrežama. Mladić je ležao na podu, a oni, u uniformama - osnovani sa zadatkom da garantuju bezbednost građanima - pendrecima su pokazivali silu. Tukli su i novinare, iako su se legitimisali.
Jedan od tih novinara je i Žikica Stevanović.
„Ja vidim četvoricu pripadnika policije koji trče ka meni sa podignutim palicama. U tom trenutku, pošto sam bio novinar na zadatku, imao sam u svojoj ruci legitimaciju koju sam podigao i rekao da sam novinar. U tom trenutku ja dobijam prvi udarac koji ide preko legitimacije, pa na moje rame. Od siline udarca i od ostalih koji su sledili, ja počinjem da padam. Da ne bih odavao neki znak da se ja opirem policiji. Ja padam na zemlju, refleksno štitim glavu, oni nastavljaju da me udaraju, dobio sam nekih desetak udaraca tada i ostao da ležim“, kaže Stevanović.
Brutalno prebijanje građana moglo je da se vidi i uživo na televiziji - N1 je tako snimila kako policija prebija tri muškarca koji sede na klupi. Iako su snimci brutalnosti obišli svet, niko od policajaca koji su prekoračili ovlašćenja, do danas nije odgovarao.Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava za Marker ističe da upravo tim neprocesuiranjem odgovornih građani dobijaju poruku da ovoj zemlji čak ni obični policijski službenici nisu dodirljivi.
„A onda možemo da zamislimo koliko je uopšte realno očekivati da neko od političkih funkcionera koji zloupotrebljava svoje ovlašćenje ili neki drugi moćnik dođe pod udar zakona i snosi posledice za neka nepočinstva“, ističe Ilić.
U slučaju napada na Žikicu Stevanovića, koji je tada bio novinar Agencije Beta, a sada je novinar Insajdera, Tužilaštvo nije pokrenulo postupak po službenoj dužnosti. Prijavu je morao da podnese sam. Četiri godine kasnije međutim i dalje nema odgovornih.
„Niko me nije kontaktirao, iako sam ostavio broj telefona. Tada sam ja otišao sam u policiju da prijavim slučaj. Otišao sam, ispričao sam šta se dogodilo, dao sam iskaz i tu počinje prva faza zatišja od nekih desetak dana, da se ništa ne dešava. Jer ja nisam tada dobio kopiju svog iskaza nazad. Meni je bilo čudno. Meni su rekli, ok, završili smo, slobodan si, ali ništa nisam dobio. Ja sam ponovo otišao u policiju, dao sam iskaz uz prisustvo svog advokata i predstavnika novinarskog udruženja i tada sam dobio kopiju iskaza. Tu počinje druga faza zatišja do poziva iz tužilaštva.
Nekih možda mesec dana kasnije, ja sam pozvan, dao sam iskaz o tome šta se dogodilo ali evo, već četiri godine kako ja nemam nijednu povratnu informaciju o tome šta je urađeno pred tužilaštvom, da li je utvrđeno, da li ima odgovornih, ko je odgovoran na kraju krajeva“, ističe Stevanović.
Nevladine organizacije podnele su tužilaštvu desetine prijava zbog brutalnosti policije.
Postupak je vodio i Zaštitnik građana koji je utvrdio da je policija tokom protesta nezakonito koristila sredstva prinude prema pojedinim građanima. Ipak, imena odgovornih policajaca, kako tvrdi Zaštitnik - nema, jer Sektor unutrašnje kontrole MUP-a nije utvrdio koji su policajci tih dana prekoračili ovlašćenja. Sličan odgovor stiže i iz tužilaštva koje, kao razlog što već četiri godine ne kažnjava one koji su u uniformi prekršili zakon, obrazlaže time da čeka MUP da imenuje policajce
„To pokazuje da naše tužilaštvo apsolutno nije zainteresovano da preuzme svoju ulogu koju ima u predistražnom postupku i da pokuša da utvrdi neke činjenice. Nego ima jedan pasivan kancelariski stav koji ne treba da priliči tužilaštu, gde ono čeka da policija sama nešto otkrije, odnosno Sektor unutrašnje kontrole MUP-a i da policajci priznaju da - mi smo tukli građane- “, ocenjuje Vladica Ilić.
Za policijsku brutalnost na julskim protestima 2020. do sada je doneta samo jedna pravosnažna presudua – i to u postupku za naknadu nematerijalne štete gde je oštećeni dobio naknadu kao da ga je, na primer, napao ili ujeo pas.
Nije poznato da li je i kakvu sankciju snosio sam policajac.
Ostali policajci koji su prekoračili ovlašćenja nisu ni imenovani, niti kažnjeni, a protok vremena i neaktivnost tužilaštva ukazuje na to da će i ovi postupci završiti – zastarelošću.
Tekst prenet sa portala Insajder TV.