Otprilike godinu dana nakon što je Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, prijavio Dejana Ljubisavljevića zbog opravdane sumnje da je ovaj neovlašćeno prisluškivao moje telefonske razgovore, Osnovno javno tužilaštvo u Subotici je, pre koji dan, ocenilo je da nema osnova za pokretanje postupka protiv direktora Subotica-transa.
Tužilaštvo smatra da se u radnjama Ljubisavljevića ne stiču bitni elementi bića nijednog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti.
Nije problem u tome da li je Ljubisavljević presretao i prisluškivao moje telefonske razgovore sa pokojnim Antom Ivićem, radnikom obezbeđenja u Subotica-transu koji je preminuo nedugo nakon što je izgubio posao.
Fotografije “startera” koje mi je Ivić prosledio bile su jedan od ključnih dokaza u toj aferi, okončanoj vraćanjem uređaja nepoznatom dobavljaču i vraćanjem novca ukradenog Subotičanima na račun Subotica-transa.
Nažalost i samo na prvi pogled paradoksalno, penzioner Ivić je svoj dopunski posao izgubio zbog toga što je pokušao da zaštiti gradsku imovinu.
Prema rečima pokpojnog Ivića, nakon što mu je bio oduzeo mobilni telefon i pronašao moje ime u imeniku, Ljubisavljević mu je rekao da zna da je Ivić moj izvor informacija, jer su nam telefonski razgovori bili presretnuti.
Udruženje novinara Srbije tada je tražilo da Ivić bude zaštićen Zakonom o zaštiti uzbunjivača i da svi koji su odgovorni za očiglednu aferu odgovaraju.
Problem je što tužilaštvo, uprkos brojnim objavljenim dokumentima, fotografijama i dokazima, nikada nije pokrenulo krivične postupke protiv vinovnika afere “Starter”.
To se kosi sa onim što mi je lane saopšteno u tužilaštvu. Tada su mi rekli da sam aferu “Starter” istražio bolje od bilo kog tužilaštva i da je stvar čista kao suza.
Ispada sada da je tužilaštvo, ovo u Subotici i ono zaduženo za korupciju u Novom Sadu, u institucionalnom smislu samo uskočilo u sopstvena usta.
Poseban je problem što vinovnici one po svemu sramne konferencije za medije nisu kažnjeni smenom ili makar opomenom, čak ni kada su, onako osiono i bahato, saopštili da je “starter” bio kupljen donacijom “Dunav osiguranja”, što je ova osiguravajuća kuća odmah demantovala.
Iako relativno mala po finansijkoj vrednosti zloupotrebe od “svega” desetak hiljada evra, afera “Starter” je izbliza razotkrila i prikazala jednu po svemu bahatu šemu korupcije.
Činjenica da je objava informacija o ovoj aferi prinudila njene aktere, od kojih jedan, odnosno pravi dobavljač uređaja, nikada nije postao poznat javnosti, da vrate novac Subotica-transu, predstavlja pobedu subotičke javnosti, iako ta pobeda nažalost nije kompletna.
Ali, nisu baš sve stvari (ne)očekivano tužne.
Sledećeg petka objaviću na ovom mestu opširan intervju sa Nelom Tonković, nakon čega će, što se tiče mojih tekstova koje petkom objavljujem na jedinom pravom “Gradu Subotici”, koji prosvećeno predvodi Dejan Mrkić Lanski, uslediti pauza do početka septembra.
Taj intervju, ako ni zbog čega drugog, biće lep lokalni presedan.
Na ovom mestu nekoliko puta sam izneo kritike na način i prirodu udruživanja opozicione liste “Subotica protiv nasilja” koju je Tonkovićeva predvodila na proteklim izborima. Za razliku od ostalih subotičkih političara, Nela Tonković je, nakon što se našla na meti mojih kritika, ipak prihvatila da odgovori na moja novinarska pitanja.
Bio je to mali korak za Nelu Tonković, ali veliki za subotičku političku scenu.
Do čitanja u sledeći petak!
Tekst prenet sa portala Žujović.
Autor: Branko M. Žujović