Tužbe su usledile nakon što je KRIK 24. januara 2024. godine objavio profil sutkinje Dušanke Đorđević i profil njenog supruga u bazi podataka „Prosudi ko sudi”. Pokrenuta 2021. godine, ova baza podataka predstavlja javni izvor za praćenje informacija o srpskom pravosuđu. Nakon što je baza ažurirana podacima o sutkinji Đorđević i njenom suprugu, KRIK je 13. maja 2024. godine obavešten o tužbama za povredu zaštite podataka. Jedna tužba je krivična, zasnovana na Krivičnom zakoniku, a druga je građanska, na osnovu Zakona o obligacionim odnosima.
Građanskom tužbom, sutkinja i njen suprug traže od suda da presudi da su njihova prava na privatnost povređena, da se uklone njihovi podaci iz baze podataka i da se izda zabrana da KRIK ponovo objavi iste podatke na svojoj veb stranici, uključujući i podatke o presudama. Ako to ne bude urađeno, KRIK može biti kažnjen sa 100 € za svaki dan neuklanjanja sadržaja. Tužioci takođe traže odštetu od oko 6.500 evra, kao i pokriće njihovih sudskih troškova. Tužioci su podneli i privatnu krivičnu tužbu kojom se mediji i novinari terete da su počinili krivično delo neovlašćeno prikupljanje podataka o ličnosti. Oni su zatražili od suda da proglasi krivim medij i novinare i osudi ih na po 10 meseci zatvora. Traže i da se novinarima zabrani da se bave profesijom na dve godine. Ovi nesrazmerni zahtevi predstavljaju ozbiljan pokušaj da se ućutka KRIK-ov istraživački rad od javnog interesa.
Kako navode iz KRIK-a, uključivanje profila sutkinje Đorđević i njenog supruga, advokata koji je takođe zaposlen u Ministarstvu finansija Srbije, u bazu podataka, bio je deo procesa koji ima za cilj povećanje transparentnosti pravosudnog sistema. KRIK je kontaktirao sutkinju, ali je ona odbila da odgovara na njihova pitanja.
Pozivamo sudije da se uzdrže od zlonamernih tužbi, jer takva praksa ima opasno zastrašujuće dejstvo na novinare i medije u Srbiji.
Pozivamo Vladu Srbije da što ple implementira anti-SLAPP direktivu EU i uključi odredbe za domaće slučajeve kako bi se sprečili takvi pravni napadi u budućnosti. Zakonodavci bi takođe trebalo da uzmu u obzir Preporuku Saveta Evrope, koja postavlja čvrste standarde koje države članice moraju da ispune kako bi obezbedile poštovanje svojih obaveza u vezi sa ljudskim pravima prilikom uvođenja domaćeg zakonodavstva protiv SLAPP-a.
Potpisnice: The Media Freedom Rapid Response, Evropska federacija novinara (EFJ), OBC Transeuropa, Free Press Unlimited (FPU)
SafeJournalists mreža: Udruženje novinara Kosova, Udruženje novinara Makedonije, Udruženje BH novinari, Hrvatsko novinarsko društvo, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Sindikat medija Crne Gore
Tekst prenet sa portala SafeJournalists.