Neposredno pre godišnjice predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević, koji je ispred udruženja i član Komisije za rešavanje ubistva novinara je izjavio da je policija rešila slučaj, te da novinarska udruženja očekuju da se podigne optužnica. Ovom izjavom, Rakočević je suštinski samo ponovio ono što je još pre pet godina rekao predsednik komisije Veran Matić koji je istakao da je policija sve rasvetlila i da se znaju imena počinilaca i naručilaca. Međutim, pet godina iz tužilaštva se nisu oglašavali. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) je tišinu prekinulo tek nakon skorašnje Rakočevićeve izjave da očekuju optužnicu.
„Nakon svestrane analize spisa Višeg javnog tužilaštva u Jagodini, formiranih protiv NN učinioca u vezi sa ubistvom novinara Milana Pantića, utvrđeno je da u konkretnom slučaju nema ne samo dokaza, nego ni podataka na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da se radi o krivičnom delu izvršenom od strane organizovane kriminalne grupe, odnosno o krivičnom delu organizovanog kriminala, što je osnov za zasnivanje nadležnosti Javnog tužilaštva za organizovani kriminal“, naveli su iz tužilaštva.
A osim što nema osnova za njihovo postupanje u predmetu, oni su naglasili da u spisima predmeta nema nijednog jedinog dokaza koji bi poslužio kao osnov za optužnicu.
„Prikupljeni materijal tokom celog postupka, a posebno podaci navedeni u izveštajima Radne grupe MUP-a zasnovani su, kako je i u njima navedeno, na kriminalističko obaveštajnim i operativnim saznanjima i ni izbliza nisu dovoljni da bi se na osnovu njih mogao doneti bilo kakav zaključak o okolnostima ubistva, jer se iz njih ne može utvrditi nijedna činjenica koja bi, bar približno pouzdano, ukazivala na motive i identitet naručioca, organizatora i izvršioca ubistva. Navedeni izveštaji zasnovani su isključivo na pretpostavkama i u njima, kao ni u celokupnim spisima ne postoji nijedan dokaz, a ni indicija koja bi ukazivala da se radi o krivičnom delu iz nadležnosti JTOK“, navodi se u odgovoru tužilaštva.
"Tužilaštvo beži od predmeta"
Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara za NIN ističe da ima utisak da tužilaštvo beži od predmeta istraživanja ubistva Milana Pantića. Na pitanje da li smatra da je odsustvo optužnice proizvod opstrukcije ili objektivnih poteškoća, Matić navodi da misli da je po sredi opstrukcija.
„Za objektivne poteškoće zbog protoka vremena smo svi znali. Ali, država je sa najvišeg nivoa, osnivanjem Komisije za istraživanjem ubistava novinara uz učešće novinara u radu, oslobađanjem kapaciteta za rad na istragama poručila da je od nacionalnog značaja da se sve učini da se ova ubistva razreše. U slučaju rešavanja ubistva Slavka Ćuruvije, nadležni tužilac Milenko Mandić je bukvalno ’grizao’ u istrazi, bio na raspolaganju u svako doba dana Radnoj grupi, i u optužnici i završnoj reči jasno je naglašavao koliko su važni ovi slučajevi, koliko je važno raskrinkati i kazniti organizatore i ubice, naročito kada se ubija u ime države. I u ovom slučaju postoje isti motivi, ali potpuno drugačije ponašanje tužilaštva, bežanje od predmeta“, ističe Matić.
On navodi da je mislio da će 2001. godine ekspresno biti rešeni i ubistvo Milana Pantića i ubistvo Slavka Ćuruvije.
„Kada to nije urađeno tada, mislim da su uništene mogućnosti da se to dogodi kasnije. Ono što je urađeno sa Komisijom za istraživanje ubistava novinara i radnom grupom u slučaju Slavka Ćurvije je pravi podvig, koliko god bili razočarani sudskom odlukom. Ipak se saznala istina, šta god o tome rekao sud. Mislio sam da će slučaj Pantić imati prioritet upravo i zbog toga što je reč o ’malom novinaru iz unutrašnjosti’, od takvih novinara koji poznaju svoj region ’u glavu’, koji pišu o svim problemima ponekad i dva teksta dnevno. Ali, tada nismo znali koja sila stoji iza motiva koja je angažovala kriminalce da izvrše ovo ubistvo. Vlast je znala, ali je to očigledno želela da prikrije. Ne razumem zašto nova vlast nije insistirala na uspešnom razrešavanju ovog slučaja“, navodi Matić.
Govoreći o toku istrage, Matić napominje da kada se one rade petnaestak godina nakon ubistva i kada je istraga na dan ubistva traljavo urađena sa brojnim propustima, vrlo je teško naknadno prikupljati važne dokaze za optužnicu.
„Ovo ubistvo istraživalo je sedam radnih grupa MUP-a, i nijedna nije uradila nešto što bi se moglo nazvati pomakom u istrazi. Mislim da je bilo opstrukcije. Kada je osnovana Komisija za istraživanje ubistava novinara direktor MUP-a je formirao Radne grupe za slučajeve Milana Pantića, Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović. Radnu grupu za Milana Pantića činili su predstavnici MUP-a iz Jagodine, ali i dalje nismo imali pomaka. Kada je završen zavšen rad grupe za ubistvo Slavka Ćuruvije, insistirao sam da radnu grupu za Milana Pantića preuzme inspektor Dragan Kecman. On je sa svojim timom vrlo brzo došao do mogućih počinilaca“, kaže Matić.
Ubistvo Pantića ima dva kraka priče
Paralelno sa istragom samog ubistva, dodaje on, analizirani su mogući motivi i kroz istražne radnje Radna grupa je utvrdila da je to privatizacija cementare koja je započeta u vreme neposredno pre ubistva.
„Milan Pantić je počeo o tome da piše jer se već pričalo ko je mogući kupac. U takvoj situaciji, objavljivanje tekstova u visokotiražnom nacionalnom dnevniku Večernje novosti, moglo je da uzdrma proces ove privatizacije. Istraga nezakonitih radnji u ovoj privatizaciji, obustavljena je 2010. godine, a tužilaštvo nije reagovalo na dopunu iz 2013. godine, ni na svedočenje i priloženu dokumentaciju jednog od aktera nezakonite privatizacije“, navodi on.
Ubistvo Milana Pantića, prema Matićevim rečima, ima dva kraka priče – naručenu egzekuciju i motiv, odnosno organizaciju.
„U istrazi samog čina ubistva, došlo se do saznanja o potencijalnim ubicama, ali da bi se zaokružio i rešio slučaj, neophodno je rešiti i pitanje motiva i puta kojim je naručeno ubistvo. I tu je veliko nerazumevanje koje imamo na relaciji - rešenost države da se razreši svaki slučaj ubistva novinara i Višeg javnog tužilaštva u Jagodini, koje nije imalo kapaciteta da to uradi, jer je u slučaju privatizacije Novog Popovca reč o organizovanom kriminalu, te je dopunu sa saslušanjem svedoka dostavilo Tužilaštvu za organizovani kriminal. Na tu dopunu nikada nije bilo reakcije, otvaranja slučaja, saslušanja svedoka i provere dokaza o korupciji koje je predložio. Jedino ovo tužilaštvo ima dovoljno ovlašćenja i mogućnosti da vodi efikasnu istragu i reši ovaj slučaj. Odnosno dva slučaja, korupciju u pljačkaškoj privatizaciji, i ubistvo novinara koji je o tome pisao i tek nameravao da piše“, navodi Matić.
Upravo je pitanje tužilaštva koje će voditi istragu ubistva bio kamen spoticanja prethodnih godina. Po mesnoj nadležnosti, za predmet je bilo zaduženo Više tužilaštvo u Jagodini. Međutim, iz komisije su u više navrata javno govorili da bi predmet trebalo da preuzme beogradsko Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Dva puta je predmet slat u Beograd, ali je i dva puta vraćan u Jagodinu.
Matić naglašava da je ubistvo Pantića nacionalni slučaj i da se mora rešavati uz upotrebu svih resursa, najboljih tužilaca koji imaju najveća ovlašćenja i najboljih policajaca, sve uz redovno izveštavanje javnosti o ovom slučaju.
„Jedino tako se može rešiti. Vraćanje u Jagodinu je i simbolični oproštaj od mogućnosti da bude rešen ovaj slučaj. Mi u Komisiji nastavićemo i dalje da radimo. Razgovarali smo sa Glavnim javnim tužiocem u Jagodini. Predstoji razgovor sa vrhom MUPa. Ministar informisanja i telekomunikacija pokazao je zainteresovanost da se uključi. Pokušaćemo ponovo da izgradimo entuzijazam kao što je postojao na samom početku rada Komsije“, zaključuje Matić.
"Sve u slučaju ubistva Pantića potpuno jasno"
Živojin Rakočević, predsednik Udruženja novinara Srbije ostaje pri ranijoj izjavi da je Komisija uradila svoj deo posla i da je „sve u slučaju ubistva Pantića potpuno jasno“.
„U čemu je problem da se procedura promeni i da tužilaštvo u Beogradu preuzme slučaj. Potpuno je jasno da iza ubistva Pantića stoji organizovana kriminalna grupa jer je čovek istraživao slučajeve privatizacije najvažnijih jagodinskih firmi. Ali, ono što mi kao udruženje znamo to je da su za ovo odgovorne organizovane strukture koje i danas verovatno koče proces“, kaže on bez mogućnosti da precizira na koga misli.
Ipak, on okleva da sporost da sporost u postupanju tužilaštva pripiše opstrukciji, tražeći odgovor na drugom mestu.
„Po meni, problem je bio nedostatak političke volje. U tom smisliu mi smo bili vrlo ohrabreni dolaskom ministra informisanja Dejana Ristića na obeležavanje godišnjice. On je prvi ministar koji došao u Jagodinu i sreo se sa porodicom Milana Pantića i to je neki znak. To do sada nismo imali“, kaže Rakočević.
Milan Pantić ubijen je 11. Juna 2001. godine u jutarnjim časovima. Vraćajući se iz prodavnice, njega su nepoznati napadači ubili udarcima tupim predmetima u ulazu zgrade u kojoj je stanovao.
Tekst prenet sa portala nedeljnika NIN.
Autor: Vuk Jeremić