Krivično delo ugrožavanje sigurnosti

Objavljeno: 22.04.2021.

Upućivanje pretnji novinaru putem interneta kao povod za pokretanje krivičnog postupka po službenoj dužnosti za krivično delo Ugrožavanje sigurnosti

OPIS DOGAĐAJA:

N.R. je sa svoje adrese elektronske pošte dana 13. aprila 2015. godine na zvaničnu adresu elektronske pošte glavnog i odgovornog urednika informativnog programa Radiodifuznog preduzeća B92 V.M. uputio preteću poruku koja između ostalog sadrži sledeću pretnju: „čim se proglasi ratno stanje, a to je uskoro bićete uhapšeni i osuđeni na najtežu kaznu predviđenu zakonom što znači da ćete biti streljani od strane Vojske Srbije po naredbi državnog vrha"

U cilju zaštite svojih prava, V.M. je u svojstvu oštećenog lica podneo krivičnu prijavu Višem tužilaštvu u Beogradu protiv N.R. zbog izvršenja krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika. Navedeni stav 3 propisuje teži oblik krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti, a postoji u slučaju kada je ovo krivično delo izvršeno prema novinaru, odnosno licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja.

VRSTA POSTUPKA KOJI JE VOĐEN: 

Krivični postupak po službenoj dužnosti za krivično delo Ugrožavanje sigurnosti

TOK I ISHOD POSTUPKA:

Po prijemu krivične prijave, Više javno tužilaštvo je po službenoj dužnosti pokrenulo postupak prema N.R., te je podnelo predlog Višem sudu u Beogradu da se N.R. izrekne mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi zbog toga što je u stanju neuračunljivosti izvršio protivpravno delo Ugrožavanje sigurnosti. Tokom trajanja postupka N.R. je bio u pritvoru.

U svom iskazu N.R. nije negirao da je poslao poruku navedene sadržine V.M., s tim da je isticao da ista nije bila preteća, te da je sve što je izrečeno zapravo pretpostavka i upozorenje na to šta se može desiti. 

U toku postupka izvedeno je veštačenje komisije veštaka psihijatra koji su naveli da N.R. boluje od duševne bolesti akutnog pretežno psihotičnog poremećaja sa sumanutošću, te da isti nije bio sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima. 

U svojoj odluci, sud je zaključio da poruke koje su upućene V.M. predstavljaju ozbiljne pretnje jer se njima preti smrću i streljanjem, odnosno stavlja u izgled da će se napasti na život i telo oštećenog, te da su kao takve izazvale osećaj ugrožene sigurnosti kod oštećenog. Imajući u vidu njegovo zdravstveno stanje, izrečena mu je mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, kao i mera oduzimanja predmeta - dva mobilna telefona, jednog laptopa, jednog pištolja i e-mail adrese. 

Na prvostepenu odluku tužilac je izjavio žalbu tražeći da se N.R. izrekne mera bezbednosti obaveznog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, međutim, Apelacioni sud u Beogradu, postupajući kao drugostepeni sud, potvrdio je prvostepenu odluku, čime je postupak pravnosnažno okončan.

NAPOMENE:

Kada je reč o krivičnom delu Ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 Krivičnog zakonika, značajno je napomenuti da se ovo krivično delo goni po službenoj dužnosti, te se u tom slučaju podnosi krivična prijava nadležnom tužilaštvu. Za više informacija o podnošenju krivične prijave pogledajte odeljak na naslovnoj strani Obrasci i uputstva - Krivični postupak.

Takođe je značajno napomenuti da lice može biti oglašeno krivim za krivično delo Ugrožavanje sigurnosti, samo ukoliko se utvrdi da postoji kvalifikovana pretnja, koja mora biti objektivna i konkretna. U sudskoj i tužilačkoj praksi takva pretnja mora biti ozbiljna i realno ostvariva, te je nedovoljan subjektivni osećaj ugroženosti oštećenog lica prema kome je pretnja usmerena.

Na kraju, treba dodati i to da je ugrožavanje sigurnosti jedno od krivičnih dela koje se odnose na zaštitu novinara kao posebno osetljive grupe, s obzirom da se Krivičnim zakonikom previđa poseban - teži oblik ovog krivičnog dela koji postoji kada je ovo krivično delo izvršeno prema licu licu obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja. U slučaju kada je ovo krivično delo izvršeno prema novinaru, zakon propisuje težu kaznu, te se umesto novčane kazne ili kazne zatvora do jedne godine (u slučaju kada oštećeni nije novinar) ima izreći kazna zatvora od šest meseci do pet godina (u slučaju kada je oštećeni novinar).

*Iako je N.R. pravosnažno osuđen, a njegovo ime obelodanjeno u brojnim tekstovima u kojima se taj slučaj pratio, u ovoj studiji slučaja označen je inicijalima. Na isti način označen je i oštećeni.