Na šta novinar treba da obrati pažnju kada izveštava o određenoj temi

O temama koje su od značaja za javnost novinar treba da informiše blagovremeno, potpuno i objektivno. Tom prilikom neophodno je da poštuje pravo javnosti da sazna istinu i da se pridržava osnovnih standarda novinarske profesije, odnosno, da postupa u skladu s dužnom novinarskom pažnjom.  
Prilikom prikupljanja informacija novinar je dužan da se izvoru informacija predstavi, navodeći za koji medij radi. To pravilo ima izuzetak samo onda kad je drugačije postupanje, koje je u skladu s pravilima kodeksa, u javnom interesu. Baveći se događajima o kojima javnost ima opravdan interes da bude informisana, novinar ima pravo da istražuje sve okolnosti i činjenice koje su s tim događajima povezane. Prilikom prikupljana informacija ne sme se služiti iznudom, pretnjom, proganjanjem izvora informacija. Takođe, on ne sme zloupotrebljavati emocije drugih ljudi, njihovo neznanje, kao ni, ukoliko je to slučaj, nedovoljnu sposobnost rasuđivanja. On ne sme ni unositi neopravdan strah među ljude, niti sme ljudima ulivati lažnu nadu. 
Prilikom prikupljanja informacija, fotografija, dokumenata, zvučnih i video zapisa na raspolaganju ima samo ona sredstva koja su časna. Ukoliko prilikom prikupljana informacija zamoljen da odustane od postavljanja pitanja, fotografisanja, telefoniranja, snimanja, on ima obavezu da takve molbe poštuje. Važno je napomenuti da novinar sme da nastavi s postavljanjem pitanja (naročito državnim i drugim institucijama) i onda kad je zamoljen da pitanja ne postavlja ukoliko smatra da je odgovor na postavljeno pitanje od interesa za javnost.
Bez obzira na to što su dozvoljene različite uređivačke koncepcije, prilikom svakog izveštavanja mora se napraviti jasna razlika između informacija koje se prenose i pretpostavki, odnosno, nagađanja koja se tokom izveštavanja iznose. S tim u vezi, novinar ima obavezu da naznači izvor informacije koju prenosi, a u slučaju da izvor informacije insistra na tome da ostane anoniman, novinari i urednici moraju svojim profesionalnim autoritetom da stanu iza te informacije i da odgovaraju za njenu tačnost. Ukoliko urednik zahteva od novinara da mu otkrije identitet izvora informacija, novinar to može učiniti. U tom slučaju urednik je dužan da zaštiti anonimnost izvora.
U slučaju sudskog postupka, Zakonom o javnom informisanju i medijima (čl. 52) propisano je da novinar nije dužan da otkrije izvor informacije, izuzev podataka koji se odnose na krivično delo, odnosno, na učinioca krivičnog dela, ukoliko je propisana kazna za to krivično delo zatvor u trajanju od najmanje pet godina, i pod uslovom da se podaci za to krivično delo ne mogu na drugi način pribaviti.
Kada proverava tačnost informacije koju želi da iznese, novinar je dužan da, ukoliko je to neophodno, konsultuje što veći broj izvora i da im omogući da iskažu svoj stav. On ne sme slepo da veruje izvoru informacija zbog toga što se taj izvor može voditi interesima koji informacijama uskraćuju objektivnost i tačnost. Takođe, novinar ne sme da nepostojeće izvore predstavlja kao anonimne, jer na taj način vrši težu povredu Kodeksa. U vezu s novinarskim poslom nikako se ne mogu dovesti objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta, glasina, izmišljenih pisama ili pisama nepoznatih autora ili autora čiji identitet nije proverljiv. Takođe, eventualno falsifikovanje dokumenata, kao i različita plagiranja smatraju se teškim kršenjem standarda novinarske profesije.
Korišćenje neprimerenih, uznemiravajućih, pornografskih i drugih sadržaja koji mogu imati štetan uticaj na decu, novinaru nije dozvoljeno. Kako je u pitanju vrlo osetljiva tema, koja može naškoditi moralnom, intelektualnom, emotivnom ili socijalnom razvoju maloletnika, u Zakonu o javnom informisanju i medijima (članovi 77, 78, 101 i 140), kao i u Zakonu o elektronskim medijima (članovi 50, 61, 68, 111) za tu vrstu sadržaja predviđene su posebne odredbe.
Novinar takođe mora biti svestan opasnosti od diskriminacije (na osnovu rase, pola, starosti, seksulanog opredeljenja, jezika, vere, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla i sl.), te i nastojati da je na svaki način izbegne. Zakon o javnom informisanju i medijima (član 75), kao i Zakon o elektronskim medijima (član 51) govor mržnje izričito zabranjuju. Važno je napomenuti da se prema Zakonu o javnom informisanju i medijima ne može okarakterisati kao kršenje zabrane govora mržnje prenošenje informacija koje sadrže govor mržnje, ukoliko su te informacije prenete u objektivnom novinarskom izveštaju, koji za cilj nema podsticanje diskriminacije, mržnje ili nasilja protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, kao i ukoliko su prenete s namerom da se na diskriminaciju, mržnju ili nasilje kritički ukaže. 
Kada je reč o poštovanju prava na odgovor, izvinjenje i ispravku određene informacije, novinar je dužan da, negujući kulturu i etiku javne reči, iste objavi blagovremeno. Obaveza objavaljivanja odgovora na informaciju, kao i na ispravku informacije detaljno je regulisana Zakonom o javnom informisanju i medijima. U skladu s tim zakonom, pravo na odgovor na informaciju (demanti) ima svako lice na koje se odnosi informacija koja može povrediti njegovo pravo ili interes. Takvo lice može zahtevati od odgovornog urednika da bez nakande objavi njegov odgovor, u kom će (to lice) izneti tvrdnju da je objavljena informacija neistinita, nepotpuna ili da je netačno preneta. Važno je napomenuti da se objavljivanjem odgovora na informaciju ne implicira da su objavljene informacije neistinite, nepotpune i da nisu verno prenete. Navedenom obavezom postiže se to da činjenjični navodi i druge strane budu dostupni.
U slučaju ispravke informacije, lice čije su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom podnošenjem tužbe od suda zahteva da odgovornom uredniku naredi da, bez naknade, objavi ispravku iznete informacije.
Zakonom o javnom informisanju i medijima (članovi 83 -- 100) detaljno su regulisani: spisak ostalih lica koja imaju pravo na podnošenje zahtava za objavljivanje odgovora na određenu informaciju, kao i lica koja imaju pravo da traže ispravku informacije; rok u kome određeno lice može zahtevati objavljivanje odgovora na informaciju, rok u kome je urednik dužan da objavi taj odgovor, rok za podnošenje tužbe zbog nepropisnog objavljivanja ili neobjavljivanja odgovora, kao i rok za podnošenje tužbe za ispravku informacije; način na koji se objavljuju odgovor na informaciju i ispravka informacije, način na koji urednik treba da postupi ukoliko mu je dostavljeno više različitih odgovora; razlozi zbog kojih odgovor može da ne bude objavljen, uslovi pod kojima je urednik dužan da podnosioca obavesti o neobjavljivanju odgovora, kao i razlozi zbog kojih sud neće narediti objavljivanje ispravke.