Prijavljivanje krivičnog dela vrši se podnošenjem:
1. krivične prijave;
2. privatne tužbe;
3. predloga oštećenog.
Način na koji će krivično delo biti prijavljeno zavisi od toga da li se za to delo krivično gonjenje preduzima po:
1. službenoj dužnosti (ukoliko je reč o ugrožavanju sigurnosti, proganjanju, ubistvu, lakoj telesnoj povredi koja je nanesena oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, itd.);
2. privatnoj tužbi (ukoliko je reč o uvredi, neovlašćenom prikupljanju ličnih podataka, lakoj telesna povreda usled koje je došlo do lakšeg narušavanja zdravlja, itd.);
3. predlogu oštećenog (ukoliko je reč o sprečavanju objavljivanja odgovora i ispravke, polnom uzmemiravanju, itd.).
U slučaju da se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, primarni tužilac je javni tužilac. Sve dok javni tužilac vrši funkciju krivičnog gonjenja, oštećeni krivičnim delom ima status mogućeg tužioca. U slučaju da javni tužilac ne započne krivično gonjenje ili od krivičnog gonjenja odustane, oštećeni ima pravo da, pod zakonom predviđenim uslovima i zakonom propisanim rokovima, preduzme krivično gonjenje, odnosno, krivično gonjenje nastavi umesto javnog tužioca (član 52 KZ).
Ukoliko se krivično gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, oštećeni krivičnim delom jedini je tužilac.
Kad je reč krivičnom gonjenju po predlogu oštećenog, sam predlog oštećenog predstavlja neophodan uslov da bi javni tužilac uopšte mogao da pokrene krivični postupak, ali i neophodan uslov da bi se pokrenuti krivično postupak uopšte odvijao.
Za više detalja pogledajte uputstvo za pokretanje krivičnog postupka.