„Mi, međunarodne organizacije za slobodu štampe i novinarske organizacije, solidarni smo sa redakcijom KRIK-a, koja je trenutno uključena u 12 sudskih postupaka, i dižemo uzbunu zbog upotrebe SLAPP-a u Srbiji, koji se smatra rastućom pretnjom nezavisnom novinarstvu“, navodi se u saopštenju koje je objavljeno na sajtu organizacije Safe Journalists.
Kako se navodi, poslednjih meseci se KRIK suočava sa više tužbi zbog svojih istraga od javnog interesa u kojima se razotkrivaju kriminal, korupcija i druge zloupotrebe vlasti koje su počinili moćni ljudi u Srbiji, „često povezani sa vladajućom strankom“.
„Najnoviji alarmantni razvoj događaja stigao je iz Višeg suda u Beogradu 3. maja. Sud je prvostepenom presudom osudio KRIK jer je u tekstu naveo imena osoba koje su ih tužile – komandira policije Gorana Živkovića i dvojicu njegovih kolega iz Jedinice za zaštitu svedoka. U članku objavljenom u decembru 2021, medij je detaljno opisao lavinu tužbi protiv kojih se tada borio: ko je pokrenuo slučajeve, po kom osnovu i njihov uticaj na ceo urednički tim. Kao rezultat toga, KRIK mora da plati 374.200 dinara (skoro 3.200 evra) kao nadoknadu za ’emotivni bol’ i troškove suđenja. Sud je takođe odlučio da deo KRIK-ovog članka mora biti obrisan. KRIK je uložio žalbu“, navode organizacije.
KRIK je 11. maja 2023. izvestio da se medij suočava sa novom tužbom kao odgovorom na članak objavljen 11. aprila 2023. Tužbu je protiv urednice i istraživačke novinarke KRIK-a Bojane Jovanović i Dragane Pećo podneo Nikola Petrović. Petrović je zahtevao uklanjanje članka i tražio 200.000 dinara (1.700 evra) na ime odštete za „duševne patnje“. Onje podneo još dve tužbe protiv KRIK-a: jedna je okončana u korist KRIK-a, a druga je još u toku, dodaje se u saopštenju.
„Ovaj slučaj je poslednji u nizu od 12 tužbi koje su u većini slučajeva pokrenuli ljudi iz vlasti ili njima bliski biznismeni. Iznos tražene odštete je potpuno nesrazmeran i tri puta premašuje godišnji budžet organizacije. Iako je finansijski teret ogroman, negativan uticaj na svakodnevno funkcionisanje podjednako je značajan. Vreme utrošeno na pripremu odbrane, izvođenje dokaza, analizu stotina stranica pravnih dokumenata praktično udaljava novinare od njihovog osnovnog posla: istraživanja i informisanja građana“, navode organizacije.
SLAPP-ovi ugrožavaju budućnost nezavisnog novinarstva sa ciljem da zastraše, iscrpe resurse i izoluju novinare kako bi napustili svoja teška istraživanja, upozoravaju u saopštenju.
„Mi, dole potpisane organizacije, ponovo pružamo podršku novinarima KRIK-a i pozivamo pravosudne organe Srbije da konačno priznaju SLAPP kao sredstvo za utišavanje glasova i suzbijanje informacija od javnog interesa. Srbija i dalje predstavlja jedno od najplodnijih terena u Evropi za tužbe novinara, kao znak odmazde za njihov rad. Neprepoznavanjem pretnje koje predstavljaju SLAPP tužbe, poslednja odluka suda šalje zabrinjavajući signal svim srpskim novinarima koji istražuju osetljiva politička i ekonomska pitanja. Nadamo se da će se u žalbenom postupku razmotriti ozbiljan uticaj SLAPP-a na novinare i da će konačno podržati javni interes i međunarodne standarde o slobodi izražavanja“, saopšteno je.
Saopštenje su potpisale organizacije Blueprint for Free Speech, Civic Initiatives, Civil Rights Defenders, Coalition For Women In Journalism (CFWIJ), European Federation of Journalists (EFJ), Free Press Unlimited (FPU), Index on Censorship, Institute for Mass Media Cyprus, Justice for Journalists Foundation, OBC Transeuropa (OBCT), Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP), PEN International, SafeJournalists Network, South East Europe Media Organisation (SEEMO) i Solomon.
Tekst prenet sa portala N1.