Parnični postupak

PRAVNI IZVOR: Zakon o parničnom postupku – "Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020).

ŠTA JE PREDMET: Uređuje pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa.

ŠTA JE PREDMET PARNIČNOG POSTUPKA:  Zahtev za donošenje presude – pravozaštitni zahtev upućen sudu kojim kojim tužilac traži donošenje presude određene sadržine.

KO GA MOŽE POKRENUTI: Bilo koje fizičko ili pravno lice.

INICIJALNI AKT KOJIM SE POKREĆE: Tužba.

PRILOZI UZ INICIJALNI AKT: Isprave i drugi dokazi koji činjenično i pravno potkrepljuju tužbene navode.

U KOLIKO PRIMERAKA SE DOSTAVLJA: Svakom tuženom + jedan primerak za sud.

STRANKE U POSTUPKU: Tužilac i tuženi.

DRUGI UČESNICI U POSTUPKU: Svedoci, veštaci, umešači, itd.

KAKO SE ODREĐUJE NADLEŽNOST SUDA?
Parnični postupak u prvom stepenu odvija se pred osnovnim i višim sudovima. Da bi sud postupao u konkretnom slučaju potrebno je da je on stvarno i mesno nadležan za odlučivanje u pravnoj stvari. 

Stvarna nadležnost osnovnih sudova postoji u građanskim postupcima u propisanim situacijama (npr. postupak za naknadu štete zbog nanošenja lake ili teške telesne povrede). Nadležnost osnovnih sudova određena je prevashodno opisno tako da „Osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud“. Iz tog razloga potrebno je konsultovati odredbe Zakona o uređenju sudova.

U nekoliko slučajeva, koji mogu biti bitne za novinare, predviđena je isključiva nadležnost Višeg suda u Beogradu i to u:

• Sporovima o autorskim i srodnim pravima
• Sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju
• Sporovima o naknadi štete u vezi sa objavljivanjem informacije.

U parničnom postupku, za suđenje je mesno nadležan sud na čijem području tuženi ima prebivalište. Ukoliko je tuženo pravno lice mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi njegovo sedište, prema izveštaju Agencije za privredne registre.

KAKO SE POKREĆE PARNIČNI POSTUPAK?
Parnični postupak pokreće se tužbom. Postoji nekoliko vrsta tužbi, s tim da je najbitnije pomenuti onu koja se odnosi na obavezivanje tužene strane da nešto učini, ili ne učini.
Tužbom tužilac od suda zahteva da tuženom naloži određeno ponašanje, osudu na određeno činjenje ili nečinjenje – preduzimanje neke radnje, propuštanje neke radnje ili trpljenje radnje (npr. može se zahtevati od tuženog da nadoknadi štetu za povredu časti i ugleda).

Posebni zakoni od značaja za obavljanje novinarske delatnosti mogu propisivati i određena posebna pravila u pogledu tužbenih zahteva, kao i neke njihove specifične oblike. Primera radi, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, predviđena je i mogućnost podizanja sledećih tužbi:

KOJI SU OBAVEZNI ELEMENTI TUŽBE?
Tužba se podnosi u pisanoj formi i sadrži elemente koje mora da ima svaki podnesak i to: označenje suda i stranaka kao i prebivalište odnosno sedište (ukoliko je pravno lice) stranaka, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca. Pored prethodno pomenutih, bitni elementi tužbe su i tužbeni zahtev, činjenice na kojima se zasniva zahtev, dokazi kojima se utvrđuju ove činjenice i vrednost predmeta spora.

ŠTA AKO JE TUŽBA NEPOTPUNA ILI NEUREDNA?
Ukoliko tužba ne sadrži sve gorenavedene elemente, sud će je vratiti na ispravku i odrediće rok od osam dana za ponovno podnošenje. U slučaju da tužba u tom roku ne bude ponovo podneta smatraće se da je povučena, a ukoliko bude vraćena bez ispravke, odnosno dopune, odbaciće se.

NAJČEŠĆI SLUČAJEVI U KOJIMA NOVINARI PODNOSE TUŽBE:

NAKNADA ŠTETE
Šteta je gubitak koji štećeni trpi, jer nastaje mimo njegove volje, usled radnje trećeg ili prirodnog događaja. Šteta može biti materijalna i nematerijalna. Materijalna šteta se tiče onoga što oštećeni ima dok je nematerijalna, šteta na ličnim i neimovinskim dobrima čoveka kao što su: život, zdravlje, fizički i psihički integritet, sloboda, čast, ugled, dostojanstvo. 

Kao oblici materijalne štete pojavljuju se stvarna šteta i izmakla dobit. Stvarna šteta podrazumeva svaku promenu na nečemu što već postoji (kada neko neko razbije staklo na automobilu, zapali kuću i sl.). Izmakla dobit je šteta koju neko trpi zato što ga je tuđa radnja sprečila da stekne određenu imovinsku korist (u situaciji kada neko nanese telesnu povredu, izmaklu dobit predstavljaće zarada koju oštećeni neće ostvariti usled nemogućnosti vršenja rada).

Materijalna šteta može sa sobom povući i nematerijalnu štetu i obrnuto. Tako na primer, povreda tela i oštećenje zdravlja izaziva troškove lečenja i gubitak zarade. Takođe i povreda ugleda može imati za posledicu gubitak ili umanjenje zarade.
Potraživanje naknade štete može biti istovremeno usmereno i na naknadu materijalne (stvarna šteta i izmakla dobit) i nematerijalne štete.

Opšti rok za podizanje tužbe za naknadu štete je tri godine od kad je oštećenik saznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala. Međutim, postoje i slučajevi koji su propisani posebnim medijima, kakav je onaj predviđen u Zakonu o javnom informisanju i medijima i koji iznosi šest meseci za podnošenje tužbe u određenim situacijama. Ovo je činjenica koje je potrebno biti svestan i zato se savetuje da se podnošenje tužbe ne odlaže, kada god je to moguće.

ZAŠTITA AUTORSKIH PRAVA
Najčešći slučajevi povrede autorskih prava u vezi novinara jesu neovlašćeno preuzimanje autorskih tekstova, izmena fotografija kropovanjem odnosno promenom kvaliteta fotografije, propuštanjem da se označi autor i sl. Zakonom o autorskim i srodnim pravima predviđeno je da autori imaju određena isključiva moralna i imovinska prava i da povreda bilo kog od tih prava povlači sa sobom mogućnost podnošenja tužbe i to Višem sudu u Beogradu koji je nadležan za rešavanje sporova o autorskim i srodnim pravima. Tužilac pomenutom tužbom može zahtevati sledeće: 

• utvrđenje povrede prava ili ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno;
• zabranu radnji kojima se povređuje pravo ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno, kao i zabranu ponavljanja takvih ili sličnih radnji pod pretnjom plaćanja primerenog novčanog iznosa tužiocu;
• naknadu imovinske i neimovinske štete;
• isključenje iz prometa, oduzimanje ili uništenje, ili preinačenje bez bilo kakve naknade, predmeta kojima je izvršena povreda prava, uključujući i primerke predmeta zaštite, njihove ambalaže, matrice, negative i slično;
• zabranu otuđenja, oduzimanje ili uništenje, bez bilo kakve naknade, materijala i predmeta koji su pretežno upotrebljeni u stvaranju ili proizvodnji predmeta kojima se povređuje pravo;
• objavljivanje presude o trošku tuženog;
• davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava.

BESPLATNA PRAVNA POMOĆ
Pravo na pravnu pomoć zagarantovano je članom 67 Ustava Republike Srbije. Stranka koja je oslobođena od plaćanja troškova može zahtevati od suda u svakoj fazi postupka da joj dodeli besplatnog punomoćnika iz reda advokata ako je to nužno radi zaštite prava stranke. Ovaj predlog se podnosi sudu pred kojim se vodi postupak, sud je dužan da o njemu odluči rešenjem u roku od 8 dana.

Međutim, pružanje besplatne pravne pomoći nije dozvoljeno u određenim postupcima, između ostalog to je slučaj u postupku za naknadu štete za povredu časti i ugleda.
Pored pravne pomoći koju pružaju advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave postoji i besplatna pravna podrška koju pružaju javni beležnici, fakulteti i posrednici. Besplatna pravna podrška sastoji se od pružanja opštih pravne informacija, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničkih isprava i posredovanja u rešavanju sporova.

Ministarstvo pravde Republike Srbije vodi registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, u okviru koga se vodi posebna evidencija pružalaca besplatne pravne pomoći i evidencija pružalaca besplatne pravne podrške. 
Registar je dostupan putem sledećeg linka: https://www.mpravde.gov.rs/tekst/26350/registar-pruzalaca-besplatne-pravne-pomoci-i-besplatne-pravne-podrske.php

Nacrt tužbe možete preuzeti ovde.