Piše: Veran Matić
Prema podacima Hrvatskog novinarskog društva, trenutno se protiv tamošnjih novinara i medija vodi najmanje 951 tužbeni postupak na osnovu kojih tužioci potražuju čak 10,3 miliona evra odštete. Dosadašnji podaci pokazuju da je vrlo malo novinara na kraju i osuđeno, što navodi na zaključak da je najveći broj tužbi, umesto na presudu, usmeren na uznemiravanje i zastrašivanje novinara zbog izveštavanja. To potkrepljuje i podatak da se osuđujuća presuda dogodila u samo 11 slučajeva!
Ogroman broj tužbi protiv novinara i medija svedoči da je njihov sudski progon u Hrvatskoj dosegao takve razmere da se mora ubrzano rešavati. Predlažu se konkretni koraci poput izmene zakonodavstva kojim bi se, po rečima HND, umanjio pritisak tužbi po osnovu dekriminalizacije odredbi protiv časti i ugleda. Pored toga, potrebno je ujednačiti sudsku praksu širom Hrvatske, edukovati sudije o medijskom pravu, pružati besplatnu pravnu pomoć manjim lokalnim i neprofitnim medijima, kao i sprovoditi kampanje za podizanje svesti o zloupotrebi „kulture medijskog tužakanja“.
Zagrebački Pravni fakultet SLAPP tužbu definiše kao „neosnovanu i isključivo malicioznu tužbu moćnika s ciljem ućutkivanja i obeshrabrivanja novinara od daljeg istraživanja ili objavljivanja sadržaja od javnog interesa“. To znači da nije svaka tužba iz SLAPP kategorije, ali je porazan podatak da je u nedavnoj prošlosti svakog dana jedan hrvatski novinar ili izdavač tužen za naknadu štete ili ispravak informacije. Konkretno, prošle godine je bilo čak 380 takvih tužbi.
Imajući sve to u vidu, hrvatsko Ministarstva kulture i medija pokušava da oblikuje politiku suzbijanja SLAPP tužbi tako što se stimuliše podnošenje „SLAPP Back“ tužbi koje bi imale preventivni i sankcijski uticaj koji već razmatraju vodeći hrvatskih izdavači i njihove redakcije koje su pod najvećim udarom. Tim povodom osnovana je Radna grupa ministarstva, ali do danas nije utvrđena službena definicija SLAPP-a, niti sudovi takve tužbe posebno izdvajaju i klasifikuju. Na tom planu, stvari bi mogle ozbiljno da se promene nakon što u Briselu bude usvojena EU anti-SLAPP Direktiva koja bi trebalo da standardizuje tumačenje šta je tačno SLAPP tužba i utvrdi kriterijume za što bolju strategiju borbe protiv ove pošasti.
SLAPP tužbe su sve veći ovdašnji problem zbog čega sam na sastanku Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i medija predložio da se proaktivnim pristupom ozbiljno pozabavimo ovom temom. Ne treba da prolazimo kroz istovetna bolna iskustva naših suseda. Treba učiti na njihovom primeru i koliko god je to moguće, sasecati problem u korenu. To je jedini lek dok zakon protiv SLAPP tužbi ne bude uskoro usvojen na evropskom nivou.